O predavaču: Dennis Gaitsgory je među vodećim matematičarima današnjice. Centar njegovog rada je geometrijska Langlandsova slutnja. Langlands je 1968. formulirao mrežu slutnji koje su povezivale teoriju brojeva i modularne funkcije pomoću teorije reprezentacija. Geometrijska verzija Langlandsovih slutnji je ostvarila veliki napredak pomoću veoma razvijenih metoda algebarske geometrije, a povezana je i s kvantnom teorijom polja u fizici. Prvo razdoblje proučavanja Langlandsovih geometrijskih slutnji je bilo usmjereno na dokaz specifične konstrukcije automorfnih formi, a to je Gaitsgory postigao u članku (s E. Frenkelom i K. Vilonenom) objavljenom u Journal of the American Mathematical Society 2002. godine, te u članku objavljenom 2004. godine u časopisu Annals of Mathematics. Druga faza se bavila dokazivanjem slutnje Beilinsona i Drinfelda o potpunoj ekvivalenciji informacija aritmetičke i automorfne prirode. Dvadeset godina kasnije je to Gaitsgory postigao s grupom mlađih ljudi koje je okupio s vremenom (Arinkin, Beraldo, Campbell, Chen, Faergeman, Lin, Raskin i Rozenblyum). Gaitsgory je doktorirao na Sveučilištu u Tel Avivu (Izrael) pod mentorstvom Josepha Bernsteina. Bio je profesor na Harvardu i Israel Gelfand Chair na IHESu. Trenutno je direktor Max Planck Instituta za matematiku u Bonnu. Dobitnik je nagrade Europskog matematičkog društva i Chevalleyove nagrade za Liejevu teoriju, i član je američke nacionalne akademije znanosti (NAS). Mentor je 12 doktorskih disertacija. Kao dio svog rada na dostupnosti geometrijskog Langlandsovog programa napisao je knjigu na 1425 stranica s Nickom Rozenblumom i Jacobom Luriem.