Disclaimer: Ja nisam autor ovog teksta. Samo ga navodim ovdje kao primjer novinarske naivnosti i povr~snosti, te zloupotrebe strahopo~stovanja koje mnogi ljudi osje~taju prema matematici.

pronalaza~ci na delu

Najve~ti problem Slobodanke Slavi~t bio je da ubedi one koji o matematici sve znaju da je nemogu~te re~senje u~cinila vrlo mogu~tim

Najpoznatiji matemati~cari sveta od anti~ckih vremena do danas tvrde da je podela proizvoljnog ugla na neparni broj delova ~ nemogu~ta. Slobodanka Slavi~t, nastavnica matematike iz Beograda, tu tvrdnju nije htela da prihvati

Do re~senja trisekcije ugla, beogradska nastavnica matematike do~sla je posmatraju~ti tlocrt jedne od ku~ta u Lepenskom viru

Re~senje nere~sivog

Gr~cka legenda ka~ze da su rimski vojnici izgazili krugove koje je, re~savaju~ti matemati~cke probleme, u pra~sini crtao ~cuveni Arhimed. Me~dutim, nema legende o neuspe~snim Arhimedovim poku~sajima da, pre dva i po milenijuma, re~si problem trisekcije ugla ~ podelu proizvoljnog ugla na tri dela. Arhimed je poku~savao da ovaj problem re~si uz pomo~t ~sestara i lenjira, osnovnog alata svakog, pa i dana~snjeg matemati~cara. Ono ~sto on nije uspeo, ostalo je u amanet matemati~carima sve do danas. Nizali su se neuspe~sni poku~saji ~ od Dinostrata u 4. veku p.n.e. do Leonarda da Vin~cija, dva milenijuma kasnije. ~Cak su i najumniji mozgovi 19. veka, matemati~ckim postupkom, dokazali da je problem nere~siv! Podelu ugla na tri dela stavili su ad akta, sa porukom da ~te se njome u budu~tnosti baviti samo ljudi koji ne znaju dobro matematiku!

Slobodanka Slavi~t, nastavnica matematike i fizike u Osnovnoj ~skoli "Ujedinjene Nacije" u Beogradu, komentari~su~ti ovo zave~stanje, ka~ze:

  ~ Osetila sam ljutnju na sebe kao pripadnika ljudskog roda, ljutnju jer sam shvatila da problem nije re~sen vekovima samo zato ~sto ~cesto suvi~se verujemo autoritetima i veli~cinama.

Odli~cno poznavanje matemati~cke nauke, domi~sljatost, velika upornost i malo inata tako svojstvenog na~sem narodu, potpomognuto je i izuzetno zanimljivim, tajanstvenim nadahnu~tem:

  ~ Do ideje kako da re~sim trisekciju ugla do~sla sam posmatraju~ti tlocrt nastambe u Lepenskom viru! ~ ka~ze Slobodanka Slavi~t (rodom iz Mrkonji~ta u Popovom polju u Hercegovini). ~ Na tom tlocrtu sam uo~cila, da tako ka~zem, nedostaju~ti deo. Naime, u formi tih nastambi zapazila sam da u osnovi postoji jedini~cna kru~znica. Kako se ona ponavljala, uzela sam u obzir takozvani Arhimedov pomak i posmatrala niz trapeznih likova u tlocrtu. Sve dijagonale trapeza bile su jednake ~ obja~snjava nastavnica matematike dodaju~ti laiku nepoznate izraze kao ~sto su kvadratisa, transcendentna kriva ili zakonitosti pravilnih mnogouglova.

Evo kako je, samo uz pomo~t lenjira i ~sestara, po "receptu" na~se matemati~carke re~sen 25 vekova "nere~siv problem trisekcije ugla.

Polazi~ste je proizvoljni ugao A1, A, V. Najpre, povu~ce se transverzala tog ugla a zatim ugao translatorno pomeri za du~zinu A1, A2=A, A1=R; sledi opisivanje istoventnog luka iz A1, a zatim utvr~divanje preseka luka i transverzale (ta~cka V1). Potom se luk A2, V1 podeli na 4 dela i dobiju ta~cke K, U, L.

Iz ove poslednje spu~sta se normala (n) na pravac A2, A1, A, pa se u preseku normale (n) i transverzale V1, A dobija ta~cka (S). Iz te ta~cke koja je i najva~znija, kru~znica polupre~cnika R deli luk V, A1 na 3 jednaka dela. Na sli~can na~cin ugao se mo~ze podeliti na svaki neparan broj delova. (Probajte sami da ovu zagonetku re~site prate~ti sliku!).

Op. trans.: pod pojmom "transverzala" ovdje se o~cito misli "simetrala" (kuta), a trokut A2A1V1 je trokut A1AV pomaknut za vektor AA1.

Problem trisekcije ugla, obja~snjenje i dokazivanje ispravnosti re~senja, kao i ~citava intelektualna avantura u koju je u~sla i uspe~sno je okon~cala ~ bi~te detaljno opisani u bro~suri koju Slobodanka Slavi~t uskoro objavljuje.

  ~ Nakon provera, do~sao je najte~zi deo ~ ubediti one "gore" koji o matematici "sve znaju", da je vekovna enigma re~sena. Suo~cavate se sa ~cinjenicom da se velika energija jo~s tro~si u suprotnom pravcu ~ dokazivanju da se trisekcija ugla ne mo~ze re~siti ~ ka~ze na~sa sagovornica. Nije ~zelela da govori o dana~snjoj servilnosti matemati~cara prema onima koji su davno "presudili" da re~senje ne postoji.

Pod nazivom "Trisekcija ugla ~ pomo~tu osobina pravilnog mnogougla", i patentnim brojem A-128/01, rad Slobodanke Slavi~t za~sti~ten je u Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu.

  ~ Na ovaj na~cin definisana trisekcija ugla bi~te dragocena kompjuterskim programerima i konstruktorima ma~sina ~ robota. U astronautici i astronomiji ovo re~senje done~te dopunu koordinatne mre~ze, radi preciznog trodimenzionalnog prikaza polo~zaja tela u svemiru. Sli~cno ~te biti i u mikrosvetu u kojem ~te se na isti na~cin odrediti polo~zaj i kretanje najsitnijih molekularnih ~cestica. Umesto dosada~snjih pribli~znih veli~cina iz "tablica", koristi~te se ta~cno odre~dene vrednosti ~ obja~snjava primenjivost svog re~senja nastavnica Slavi~t.

Osnovcima na Vidikovcu ona sada tuma~ci sasvim obi~cne matemati~cke zadatke, sugeri~su~ti im usput da su sva velika otkri~ta u biti jednostavna, samo je potrebno da o njima "mozgaju" dovoljno radoznali i uporni ljudi!